Ishrana psa mora biti pravilna i racionalna. Iako je pas mesozder, za njegovu ishranu se koristi hrana zivotinjskog i biljnog porijekla. Dok je hrana zivotinjskog porijekla bogata u prvom redu bjelancevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, dotle je hrana biljnog porjjekla bogata ugljikohidratima, vitaminima i mineralima.

Treba imati na umu da u gradovima psi zive krace (oko 12 godina), za razliku od seoskih pasa koji ponekad zive 20 pa i vise godina. Objasnjenje valja traziti u prvom redu u prehrani, a i u drugim faktorima. Psi su u gradovima izlozeni raznim zaraznim i drugim bolestima, raznim, neprestanim i neprijatnim stresovima (buka, smrad). Osim toga, cesta je pojava da se psi u gradovima hrane ne samo hranom koja ne sadrzi supstance nuzne za organizam vec i takvim dodacima koji nisu stetni covjeku ali jesu psu.
Psu je stetno davati slatkise koji sadrze kakao i mentol. Proizvodi mesne industrije (kobasice i konzerve) kojima se radi poboljsanja ukusa dodaju razliciti zacini nisu stetni covjeku ali jesu psu.
Ove tvari stetno djeluju na bubrege, koji postepeno gube funkciju, sto ima za posljedicu pojavu povecanja koncentracije stetnih tvari u krvi, odnosno pojavu uremije, a u daljem toku i uginuce zivotinje. Smatra se da u urbanim sredinama nakon 6-7 godina starosti oko 90% pasa ima znakove hronicnog oboljenja bubrega sa smanjenom funkcijom za 20-30%, a katkada i do 80%.
Svakako da toj pojavi doprinosi pogresan nacin prehrane.

Pri pripremi hrane treba se drzati nacela da hrana sadrzi sve potrebne sastojke, a da ne sadrzi tvari (materije) stetne po pasji organizam.
Hrana treba da sadrzi odredenu kolicinu bjelancevina, koje sluze za izgradnju tkiva, zatim masti i ugljikohidrate koji su izvor toplotne energije.
Ugljikohidrate pas dobiva uglavnom iz povrca i zitarica.
Masnoca u hrani daje glatkocu i sjaj kozi i dlaci.
Minerali imaju vaznu ulogu u organizmu pa je veoma vazno da budu zastupljeni u dovoljnim kolicinama. Ukoliko to nije slucaj, onda je nuzno da se posebno dodaju.
Pas mora uvijek imati na raspolaganju svjeze vode za pice.
Vitamini su osobito vazni jer reguliraju funkcije pojedinih organa i moraju se osigurati u dovoljnim kolicinama. Vitamine treba pas da prima u hrani. U tu svrhu psima se daju: sirovi zumanjak jajeta, sirova teleca jetra, kiselo mlijeko, svjez kravlji sir, slatko mlijeko i dr. Ukoliko sa hranom nije moguce osigurati dovoljne kolicine vitamina, onda je nuzno davati vitaminske preparate po uputi proizvodjaca.
Bjelancevine se nalaze najvise u mesu, mlijeku i mlijecnim proizvodima, jajima, a u manjoj mjeri i u biljnim proizvodima.

Od hrane zivotinjskog porijekla najcesce se upotrebljavaju govede i jagnjece meso, rijetko konjsko (moze izazvati dermatoze i proljeve), svinjsko meso (sadrzi mnogo masti), sirove kosti (imaju slabu hranljivu vrijednost), mlijeko (obavezno se daje stenadima; odraslim psima nije nuzno), svjez sir, jaja, riba (kuhana i ociscena od kostiju), mesno i kostano brasno, te krv i iznutrice. Iznutrice treba uvijek kuhati. Neki psi su alergicni na srce (sadrzi u vecem omjeru neke aminokiseline) pa ga stoga treba davati oprezno. Slezena sadrzi znatne kolicine zeljeza, pluca su bogata vitaminom C, a jetra sadrzi velike kolicine aminokiselina, vitamina, minerala i ugljikohidrata. Ako se psu (pogotovo malom) zeli dati meso peradi, nuzno je da se uklone sve kosti. Kad je rijec o kostima, treba naglasiti da za ishranu psa dolaze u obzir samo velike sirove kosti jedanput sedmicno, dok male pak treba izbjegavati jer mogu dovesti do zacepa jednjaka i crijeva, kao i do drugih komplikacija. Starim psima sa losim zubalom ne valja uopce davati kosti.

Od vaznosti je napomenuti da pas moze tek polovinu sirovih vlakana probaviti u odnosu na covjeka. Stoga nastaju ceste smetnje ako se hrani stolnim otpacima. Slatkisi i secer dovode do proljeva.
Za psa je pozeljno mijenjati vrstu mesa. Meso treba uvijek davati u manjim komadima.
Od hrane biljnog porijekla psima se daju: kruh, riza, pura, povrce (krumpir, mrkva, salata, spanac i blitva). Povrce koje napuhava, kao sto je grah, grasak i kupus, nisu prikladni za pse.
Hrana se za pse uglavnom kuha. Prireduje im se juha od mesa ili iznutrica. Juhom se prelije kruh isjecen na male komade.
Povrce se (izuzev krumpira koji se kuha u juhi) isjece i prelije vrucom vodom i izgnjeci. Mrkva se istruze i pomijesa sa skuhanom hranom, a kostano brasno se samo pomijesa sa skuhanom hranom.
Hranu treba pripremati za svaki obrok i ona treba da bude kasaste konzistencije, dovoljno topla i umjereno posoljena. Psima se ostavlja hrana za kratko vrijeme (petnaestak minuta) i nakon toga se sva preostala hrana udaljuje da se ne skupljaju muhe.
Kao sto je napomenuto, osim soli, drugi zacini se psima ne smiju davati iz zdravstvenih razloga (ostecenje bubrega).
Nacin pripreme hrane ima ne samo higijensku vaznost vec utjece i na hranjivu vrijednost. Kuhanjem se razaraju mnogi vitamini, gube se i minerali, a bjelancevine podlijezu promjenama, tj. zgrusavaju se i postaju teze probavljive. Najidealnije bi bilo davati hranu u sirovom stanju. Medjutim, sirova hrana moze biti i opasna. Na taj se nacin mogu prenositi razne parazitarne i zarazne bolesti. Stoga je nuzno psima davati uz kuhanu hranu povremeno i sirovu kao: zumanjak jajeta, svjeze slatko i kiselo mlijeko, svjez kravlji sir te svjezu sirovu telecu jetru.
Od vaznosti je napomenuti da nagle promjene dovode do probavnih poremetnji pa je stoga nuzno da se svaka promjena izvrsi postepeno. Vazno je da pas dobije hranu uvijek iste konzistencije, tj. ako se nauci na kasastu nerado ce prihvatiti tekucu ili suhu, i obrnuto.

Psi se dijele u 3 osnovne kategorije: veliki (bernardinci, doge), srednje veliki (njemacki ovcari, pticari) i mali psi (jazavcari, spanijeli). Treba naglasiti da male pasmine zbog zivljeg temperamenta trose znatno vise hrane u odnosu na vece pasmine. Dok pas tezine 1 kg trosi dnevno 141 kilogramkaloriju, dotle pas tezak 50 kg trosi dnevno samo 49 kilogramlcalorija po 1 kg svoje tjelesne tezine.
Pas se na vrijeme jela ne smije uznemiravati. Nakon sto je pojeo svoj obrok treba ga, zbog probave, ostaviti na miru, a zdjelicu valja oprati toplom vodom i deterdzentom.

Neke vrste hrane, koje su pogodne za ljude, pa cak i druge zivotinje, mogu predstavljati rizik za psa zbog njegovog metabolizma koji se u mnogo cemu razlikuje od naseg. Neke namirnice izazivaju manje digestivne probleme, dok druge mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja, pa cak i smrt.

U nastavku teksta sledi kraci spisak namirnica koje ne treba koristiti u ishrani pasa. Ova lista naravno, nije kompletna, jer bi nabrajanje svega sto vas ljubimac ne sme da jede, iziskivalo mnogo, mnogo vise prostora. Zato sam se trudila da se koncentrisem na, uglavnom one namirnice koje se koriste u svakodnevnoj ishrani.
- Alkoholna pica i jela koja u sebi imaju alkohol (mogu da izazovu trovanje, komu i smrt).
- Hrana za bebe (moze da sadrzi crni luk u prahu koji je jako toksican za pse. Ako se daje u vecim kolicinama treba imati na umu da hrana za bebe nema dovoljne kolicine minerala i vitamina koji su potrebni psu).
- Kosti ribe i zivine (mogu da dovedu do opstrukcije ili povrede digestivnog sistema).
- Hrana za macke (generalno sadrzi vece kolicine proteina i masti).
- Cokolada, caj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom (sadrze kofein, teobromin ili teofilin, koji mogu da budu jako toksicni i pogadaju srce i nervni sistem.
- Agrumi (mogu da izazovu povracanje).
- Grozde i suvo grozde (sadrze nepoznat toksin koji moze da osteti bubrege).
- Hmelj (nepoznat sastojak izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povecanu temperaturu grceve i smrt).
- Dodaci humanoj ishrani koji sadrze gvozde (mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu toksicni za druge organe kao sto su jetra i bubrezi).
- Velike kolicine dzigerice (mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, sto pogada misice i kosti).
- Mleko i drugi mlecni proizvodi (neki odrasli psi nemaju dovoljne kolicine enzima laktaze, koja obara vrednosti laktoze u mleku. Zbog toga cesto dolazi do dijareje. Najbolje bi bilo koristiti specijalna mleka koja u sebi ne sadrze laktozu).
- Mogu da sadrze toksine koji pogadaju ceo organizam, prouzrokuju sok i smrt).
- Crni i beli luk (sirov, kuvan ili u prahu, sadrzi sulfokside i disulfide koji mogu da ostete krvne celije i izazovu anemiju. Beli luk je ipak, manje toksican od crnog).
- Paradajz i krompir (sadrze oksilate koji mogu da uticu na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema).
- Sirova jaja (sadrze enzim avidin koji umanjuje absorpciju biotina (vitamin B). Ovo moze dovesti do problema sa kozom i dlakom. Takode, u sirovim jajima se cesto nalazi i salmonela).
- Sirova riba (moze da dovede do deficita tiamina (vitamin B) sto prouzrokuje gubitak apetita, grceve a u nekim slucajevima, kod manjih rasa i smrt).
- So (ukoliko se daje u vecim kolicinama moze dovesti do neravnoteze elektrolita u organizmu).
- Hrana bogata secerom(dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa i svih problema koje dijabetes sa sobom nosi).
- Ostaci sa stola (nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo dacine vise od 10% ishrane psa. Masnocu treba skinuti sa mesa a kosti ne davati).
- Kvasac za testa (moze da izazove veoma bolne gasove u digestivnom sistemu. U nekim slucajevima izaziva ozbiljne probleme u stomaku i crevima).

OBROK VARIRA SA UZRASTOM

Kao kljuc dobrog zdravlja i zaloga dugovejcnosti, ishrana treba da pruzi psu materije uravnotezene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.
Medutim, potrebe u hrani kod psa osjetno variraju sa uzrastom. Ako zelimo optimalnu dugovjecnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostarjeli psi treba da se hrane razlicito i posebno prilagodeno. Dobro organizovana ishrana omogucuje da se psu obezbjedi hrana:
- prilagodena njegovom uobicajenom ponasanju prilikom ishrane, specificnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotezena u zavisnosti od njegovog okruzenja ;
- privlacna, ali i ekonomicna po mogucstvu.
Iako je trziste industrijske hrane za domace zivotinje danas u punom zamahu, ipak ostaje cinjenica da se znatan dio populacije pasa u Francuskoj jos hrani tradicionalnom hranom. Kase spravljene kod kuce, u vidu domacih porcija, jos predstavljaju sustinski dio u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snazniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa iskljucivo ostacima hrane sa trpeze.

STENE
Medu uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je vazna kvantitativna procjena potreba u hrani, pri cemu valja postovati ravnotezu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada stene prestane da sisa. Tezina koja se kod steneta mjeri svakoga dana (prosjecno dnevno dobijanje na tezini ili G.M.Q.) povecava se poslije rodenja da bi dosegla jedan period mirovanja razlicite duzine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se zivotinja priblizava zrelosti.

STENAD SITNE RASE
Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rodenju dosta teski i priblizavaju se tezni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na tezini, vec svedeno na apsolutnu vrijednost, opada dakle veoma brzo. Ova stenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko prije sto dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahtjeva (buduci da su kocenja sem toga ne tako brojna).

STENAD KRUPNE RASE
Nasuprot tome, krupne rase stvaraju vise problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mladem uzrastu: prilicno mala tezina pri rodenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teze sazrijevaju, dojenje je srazmijerno redukovano i krace, a zavrsava se prije faze maksimalnog razvoja. Svojdstveno tome, za stenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvrslti dijeljenje hrane na obroke.

KAKO HRANITI STENE ?
Pri hranjenju treba voditi racuna
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti steneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad ce biti demantovana nepodnosenjem cak i uravnotezenih porcija hrane kad je rijec o varenju. Treba nastojati da stene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeci na kvalitet tih proteina.
Doista, mladi pas je mnogo osjetljiviji na svaki nedostatak proteina koji moze da izazove usporeni rast, nepovratan poremecaj u tjelesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitijela sto dovodi do vece osjetljivosti na bolest. Treba paziti na unosenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprijecila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, sto je klasicno oboljenje kod stenadi koja se hrane iskljucivo mesom ili domacom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati izmedu 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suhu materiju. Stene ne treba da jede ni suvise mnogo ni suvise malo . Narocito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time cinite zadovolistvo jer ga to cini suvise krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne racunajuci njihovu manje odredenu "nutricionu ravnotezu ne savjetuje se vlazna ili domaca hrana koja je suvise ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suha ili u supi, pri cemu stene najbolje regulise svoju dnevnu potrosnju. Pojedini proizvodaci cak predlazu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rast ostaje najvaznija faza i utice na zivot psa. Ishrana, dakle, mora biti savrsena u tom dobu, narocito kod krupne stenadi.

ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas moze da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za odrzavanje namijenjena je slijedecim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnoscu;
- psima u kucici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovackim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa rijetko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo odrzavati, vec postici stanje optimalnog zdravlja, izbjegavajuci sklonost ka debljini, tako cestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za odrzavanje su:
- odrzavati tezinu dobrom svarljivoscu namirnica, bez prereranog unosenja masnih materija;
- cuvati ljepotu koze i dlake zahvaljujuci velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodnim aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispostuje slijedeca nutriciona ravnoteza, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domace porcije, moze se zapamtiti sledece pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinca;
- 1/3 povrca;
- dodati neprzeno biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosjecno, treba dati 60 grama ove mjesavine dnevno po kilogramu tjelesne tezine.

OSTARjELI PAS
Starenje je uzrok celijskih, metabolickih i organskih promjena cija vaznost kod psa jos nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarjelom psu svodi se na razmatranje perioda koji pocinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost zivotinje da odgovori na povecani stres (psiholoski napor, bolest). Dokazano je da svaka greska u ishrani, bez obzira na starost zivotinje, moze ubrzati proces starenja. Obrok ostarjelog psa mora biti u skladu sa slijedecim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizicke aktivnosti;
- malo povecanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadrzala optimalna nutriciona ravnoteza. Pojedini preporucuju vece smanjenje proteina kod starog psa, ali to je skodljivo i neophodno je samo u slucaju bubrezne insuficijencije;
- povecanje kolicine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguce prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvatace slijedece sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuhani pirinac 400 g
- psenicne mekinje 160 g
- tvrdo kuhano cijelo jaje 80 g
- 1 kafenu kasicicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kasicicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mijesavina gotove hrane u istom opsegu bice sastavljena na slijedeci nacin:
- 50 % hipokaloricne hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Mozete se isto tako odluciti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogucno poboljsati izglede na duzi zivot ostarjelog psa sprecavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI
Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziolosko stanje je to jos u vecoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbijedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na stene od tri mjeseca, hrta pri treniranju ili vucnog psa prilikom takmi-cenja. U svim tim slucajevima, nije potrebno povecavati uobicajene porcije, vec varirati njihov sastav u skladu sa zahtijevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utice na nutricione zahtjeve kod muzjaka, on naprotiv izrazito mijenja takve zahtjeve kod zenke. Ciklus reprodukcije pracen je ciklicnim razvojem potreba sa smanjivanjem perioda manjih zahtjeva (odrzavanje) i drugih sa vecim inutricionim zahtjevima.

PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne namece posebne zahteve, zenka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omrsavjeloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nesto vise hrane( do 10% iznad rezima za odrzavanje). I obrnuto, suvise debela zenka treba da se vrati na svoju idealnu tezinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospjesi ovularno sazrevanje i dakle, poboljsa plodnost, bez rizika da se kuja suvise ugoji, sto bi izazvalo probleme pri stenjenju.

SKOTNOST
Ona ne izaziva osjetno povecanje nutricionih zahtjeva tokom prvih sest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % tezine fetusa postize se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povecano unosenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povecanje zahteva postaje oprecno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano znacajnim povecanjem zapremine i tezine abdomena), namecuci izmjenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodjelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nosenja;
- stabilnost tezine zenke, pri cemu uvecanje ukupne tezine ne treba da premasi 10% (znatan razvoj grudnih zlezda).

LAKTACIJA
Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvecanje nutricionih zahtjeva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (narocito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlecnosti majke. Proizvedena kolicina moze bti veoma velika; na primjer, kuja od 17 kg koja doji cetri steneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jacu hranu. Ako se apetit kuje povecava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vrsnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povecanim unosenjem narocito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvecanje zahtjeva tokom te faze namece potrebu da se svakodnevna porcija podjeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povecati energetsku gustinu hrane njenim obogacivanjem masnim materijama. Kuja koja doji vise od cetri steneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa vise od 4,2 kilokalorija po gramu suhe materije. U tim uslovima, ona moze utrositi svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da pretjerano oslabi. tako, za kerusu tezine 22 kg koja doji sest stenadi, neophodno je skoro 4 kg vlazne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane "stres". Ova manje opterecuje pri varenju i dopusta raspodjelu obroka tokom dana.

STENE SA CUCLOM I ODBIJENO OD SISE
Ishrana steneta prije odbijanja od sise ne stvara probleme, buduci da u fizioloskom smislu, uspijeva da pokrije nutricione ptrebe odrzavanja majke, uvecane zbog toga sto ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki.
Ipak, razlozi da se pribjegne vestackom dojenju su mnogobrojni:
- zootehnicki. kad je broj stenadi odvec veliki ili ako su ostali sirocad.
-fizioloski kada kuja nema mlijeka ili ne moze da nastavi sa dojenjem;
- patoloski, ako se javi upala dojke: nju najcesce uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.
Zna se da stene dolazi na svijet gluho, slijepo i da zavisi od spoljne temperature da bi ocuvalo sopstvenu temperaturu tijela do trece sedmice. S druge strane, stene veoma brzo raste zahvaljujuci nutricionom bogatstvu kujinog mleka tezina mu se udvostrucuje za osam dana utrostrucuje za tri sedmice- ucetvorostrucuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa velicinom rase u zrelom dobu i moze se nadzirati pojedinacnim svakodnevnim mjerenjem mladunaca, po mogucunosti uvijek u isto vreme; svako stene koie gubi na tezini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u teznii svaka dva ili tri dana mora se vestacki dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mlijeko na bazi kravljeg je tesko zato sto treba korisnu materiju podicl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad ocuvati nivo minerala. Dobra zamjena za majcino mlijeko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo stetno sekundarno dejstvo:
- postovati fiziologiju varenja steneta;
- da se daje u "majcinskom" okruzenju (toplina, higijena);
- da ima sastav najblizi sastavu kujinog mlijeka.

VESTACKO DOJENJE: NEKOLIKO SAVjETA
Stenad se hrani pomalo, ali cesto.,sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; sest u drugoj.
o za vestacko dojenje koristite savrseno ciste sudove:perite ih hladnom vodom, potom toplom da bi se izbjegla koagulacija mlijecnih proteina.
U odsustvu majcinske brige, probudite stenad prije svakog obroka.Po zavrsetku obroka masirajte im medicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlijekom (zamjena za majcin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije.
Od trece sedmice, mozete uciti stenad da piju mleko iz cinije.

ODBIJANJE OD SISE (PERIOD ZALUCIVANJA)
Odbijanje steneta od sise (zalucivanje) utice dobrim dijelom na njegovo kasnije ponasanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspjesno, ono se odrazava na buducnost psa, kako na njegovu sposobnost buduceg prilagodjavanja u okviru zivotnog vijeka, tako i na njegov tjelesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tacno pravilo u vezi sa datumom pocetka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste drzati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino ce takva metoda omoguciti organizmu steneta, narocito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja trece sedmice dojenja treba poceti sa davanjem kase mladuncima (mlecna kasa, sitne granule, sjeckano meso ili, jos bolje, specijalna hrana koja se moze naci kod veterinara ili odgajivaca). Odbijanje od sise se tako vrsi postepeno do 5-6. sedmice. Pocev od tog trenutka, stenad moze jesti:
- tri obroka suhe hrane "rast" sa dodatkom vode;
- sitne krokete kojima se sami mogu posluziti.
Na uzrastu od 7-8 sedmica, mozete preci na normalnu ishranu kako biste pospjesili pravilan rast steneta .

RADNI PAS
Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovacki pas, pas za sport), veoma je bitno prouciti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije misica (vjezbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehanicku sa ucinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad misica. Ona se najprije vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje misicna celija moze neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruza tada energiju odmah raspolozivu na misicnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterijom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladiste energije za stalno snadbijevanje. Tri sistema dopustaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
- anaerobna glikoza, ili sistem mlecne kiseline;
- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionisu na principu spregnutih reakcija.
One direktno uslovljavaju fizioloske, metabolicke, hematoloske i endokrine odgovore zivotinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a narocito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtijevanom radu: trkacki hrt nece biti hranjen na isti nacin kao lovacki pas, pas za odbranu ili vucu. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija vec prisutna u misicu (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrijednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlijecnom anaerobiozom);
- druga etapa ne traje duze od nekoliko minuta; dolazeci odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mjesovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlijecne kiseline (ogranicavajuci faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
- treca, koja se pojavljuje poslije dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakteristican dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tice narocito lovackih ili vucnih pasa.

DODACI ISHRANI-KALCIJUM I FOSFOR

Kalcijum i fosfor su dva najbitnija minerala u organizmu. Dnevne potrebe variraju, u zavisnosti od starosti i statusa psa. Deficit ovih elemenata, kao i njihov suficit su ceste pojave, tako da se mora voditi racuna o njihovom pravilnom odnosu.

Kalcijum (Ca)

Od svih minerala, potreba za kalcijumom je najveca. Kalcijum je neophodan za mnoge procese u organizmu, ukljucujuci pravilan razvoj i formiranje kostiju, koagulaciju krvi, rad misica i prenos nervnih impulsa. Veoma je sirok spektar namirnica koje sadrze kalcijum. Kosti, mlecni proizvodi, mahunaste biljke sadrze velike kolicine kalcijuma, dok zitarice i meso sadrze veoma male kolicine ovog minerala.

Fosfor (P)

Fosfor je drugi mineral koji mora da bude zasupljen u ishrani u relativno velikoj kolicini. Potreba organizma za ovim mineralom je nesto manja nego za kalcijumom. Meso je veoma bogato fosforom ali izuzetno siromasno kalcijumom. Zbog toga je deficit fosfora cest problem kod biljojeda, mada se ponekad,veoma retko, javlja i kod pasa i macaka. Zapravo, suficit fosfora, koji dovodi do otkazivanja bubrega, je mnogo cesci problem.

Odnos kalcijuma i fosfora

Mnoge namirnice su siromasne kalcijumom a bogate fosforom, a desava se i da su vrednosti kacijuma i fosfora, u pojedinim namirnicama, jednake. Zbog toga, odgovarajuci odnos kalcijuma i fosfora u ishrani, moze biti veliki problem, ukoliko se ne dodaju odredeni minerali. Veoma je vazno da ova dva minerala budu u zastupljena u odgovarajucem odnosu, tj. 1,2:1 u korist kalcijuma.

Deficit kalcijuma

Deficit kalcijuma je ranije bio mnogo cesci problem. On se javljao kao rezultat ishrane bogate mesom, koje sadrzi puno fosfora a jako malo kalcijuma. I ukoliko se psu ne nadomesti kalcijum u ishrani kod njega dolazi do skeletne anomalije. Kosti postaju meke, tanke i krte. Srecom, jedna od prednosti komercijalne hrane je dobra izbalansiranost, tako da se ovaj problem retko javlja kod pasa koji se hrane ovom hranom. Naravno, ovo ne vazi za period skotnosti kuja i period laktacije kada je neophodno povecati vrednosti kalcijuma u ishrani. Medutim, ukoliko dajete dovoljnu kolicinu kalcijuma ali ne i fosfora, to moze da dovede do lose absorpcije i iskoriscenosti kalcijuma. Zato je odnos ova dva minerala u ishrani jako bitan.

Suficit kalcijuma

Ukoliko hranite psa hranom koja je bogata kalcijumom i pri tom dodajete kalcijum u obliku raznih preparata, mozete imati problema, narocito ako su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Naime, izgleda da postoji veza izmedu slucajeva hipertroficne osteodistrofije, displazije kukaova i prevelike kolicine kalcijuma u ishrani. U najnovijim istrazivanjima psima je davan kalcijum u mnogo vecoj kolicini od propisane. Ovi rezultati uporedeni su sa slucajevima gde su psi kojima je davana normalna ili umanjena kolicina kalcijuma, takode obolevali. Kao sto se i ocekivalo, psi koji su imali suficit kalcijuma u organizmu, imali su mnogo vise problema sa skeletnim anomalijama, pa cak i sa displazijom kukova.
Mnogi ljudi su prihvatili rezultate ovih istrazivanja i primenili ih u ishrani svojih ljubimaca tako sto su im davali hranu sa nesto manje kalcijuma od preporucene doze. To se uglavnom desavalo sa vlasnicima koji gaje velike rase, u nadi da ce tako smanjiti pojavu displazije kukova. Medutim, ne postoje studije o tome da hrana sa manjom dozom kalcijuma sprecava pojavu displazije kukova, u odnosu na dobro izbalansiranu, komercijalnu hranu za stence. Naime, nije lose hraniti stenad velikih rasa specijalnom formulom ishrane, ali ne postoje nikakvi konkretni dokazi da je to bolje nego ishrana stenaca izbalansiranom hranom za stenad svih rasa.

Da rezimiramo

Kalcijum i fosfor deluju zajedno u organizmu u cilju pravilnog rasta i formiranja strukture skeletnog sistema. Deficit ili suficit jednog od ova dva minerala, mogu da dovedu do problema u razvoju skeleta, narocito kada su u pitanju stenci. Veoma je vazno da su kalcijum i fosfor u ishrani zastupljeni u pravilnom odnosu. Ovakvi problemi se retko kada dogadaju u poslednje vreme zbog pristupacnosti komercijalne hrane koja je dobro izbalansirana i prilagodena za svaki period razvoja psa. Ako se problemi ipak pojave, to se uglavnom desava kod vlasnika koji svoje pse hrane domacom hranom i cesto preteraju sa raznim dodacima u ishrani, narocito kada su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Ne postoje studije koje pokazuje da su nove formule za ishranu stenaca velikih rasa uspesne u otklanjanju problema sa razvojem skeleta, ali one, u svakom slucaju, garantuju dobro izbalansiranu ishranu, koja tokom vremena, moze biti od izuzetnog znacaja.

Teks je preuzet sa BalcanCinology,
Hvala: Dichiju, Arneli i Nani